Zdravo drugari, kako ste? Mogu da kazem da je ovo zvanicno prvi post u kome cu da 'pricam' sa vama. Da, ovo je nova rubrika na blogu. Radi se o postovima tipa 'pricamo (petkom, sredom, ponedeljkom...), samo sto sam ja zelela neki originalniji naziv. :) Pa, planirala sam da ovakva vrsta postova izlazi jednom mesecno, a vi slobodno u komentarima mozete da mi pisete o kojoj temi to zelite da cujete moje misljenje, ili bilo sta slicno.
Za prvu temu ove rubrike izabrala sam 'strogi roditelji'. Verujem da dosta vas ima problem (kao sto sam i ja imala) sa tim, pa, ako vas zanima kako se izboriti sa tim, na pravom ste mestu.
Znate onu situaciju kad celo vase drustvo planira neku zurku, okupljanje ili bilo sta drugo, i vi pitate roditelje, a oni vam ne daju da idete? Koliko god suludo zvucalo, vecina nas bi u toj situaciji rekla drugarima da ima neke obaveze i ne moze da dodje. Zasto? Zato sto nas je uglavnom sramota da kazemo da nam roditelji nesto ne dozvoljavaju.
Ili pak druga situacija, kad nesto stvarno jako, jako zelite (da idete negde, da vam roditelji kupe nesto...) ali ne smete da ih pitate jer ste ubedjeni da vam to nece dozvoliti. I prva i druga situacija su ceste ukoliko ste najmladje dete u porodici, zivite u malom mestu...
E pa, ja imam resenje za vas. Nije neka filozofija, ali smatram da je sve u razgovoru. Da dobro ste procitali, u razgovoru.
Desavalo mi se milion puta da sam ubedjena da mi tata nesto ne bi dozvolio (najcesce su u pitanju bili izlasci sa drustvom, i pri tome mislim i na vecernje setnje, izlaske u neki klub...) da idem, i jedva smognem hrabrosti da ga pitam, a on me pusti lagano. Zato, uvek pitajte, nemojte da budete ko ja i 'ma sigurno me nece pustiti, necu ga ni pitati.'
Takodje, u slucaju da ste ih pitali, a oni vam nisu dozvolili, razgovarajte sa njima, pod uslovom da su vasi zahtevi razumni i u skladu sa vasim godinama. Suludo je ocekivati (bar po meni, mada ne osudjujem i ako to neko radi, jer svako ima pravo u svom zivotu da radi sta hoce) da vas roditelji puste u sesrom razredu u diskoteku ili klub i da ostanete do zore.
Ali, ako vi zelite, i smatrate da ste zreli (ovde mislim prvenstveno na srednjoskolce) da treba da izlazite, ali vam roditelji ne dozvoljavaju, sedite i popricajte sa njima o tome. Objasnite im da danas nije kao sto je bilo u njihovo vreme i da je sasvim normalno da se kasno izadje, i kasno vrati, da necete nista lose uraditi samo cete se provesti lepo sa drugarima.
I jos jedan savet. UVEK, ali UVEK postujte dogovor i vreme. Ako su vam roditelji, kada ste krenuli od kuce, rekli kad da se vratite, ispostujte to. Bilo da je u pitanju devet, dvanaest, dva sata, uvek dodjite na vreme. Jer ako kasnite, roditelji ce izgubiti poverenje u vas i postoji mogucnost da vam sledeci put nece dozvoliti ni da odete. Ma koliko malo vremena vam bilo to sto su vam odredili, ako se budete vracali na vreme, svaki put ce se ta granica sve vise povecavati.
NAPOMENA: ovim postom nisam zelela nikoga da uvredim, niti bilo sta slicno, samo iznosim svoje licno misljenje.
I to bi bilo to za ovaj post. Nadam se da vam se svideo i da ce vam bar malo biti od koristi. Sve sto zelite, slobodno mi pisite u komentarima, rado cu procitati i odgovoriti vam. Omogucena je i opcija anonimnog komentara, tako da imate i tu mogucnost.
- Da li su vasi roditelji srogi?
- Ako jesu, da li ste i na koji nacin pokusali da se 'izborite' sa tim? Jeste li uspeli?
- Kako vam se svidja nova rubrika?
E-mail: mojasvastarica9@gmail.com
Instagram:
Moja svastarica
Do sledeceg citanja,
Vasa Mia.
